Bio je to vakat,negdje pred kraj Turske vlasti u Bosni i Hedrcegovini,a prije Berlinskog kongresa i aneksije od strane Austougarske,kada je Osman Šestan odlučio oženiti najstarijeg sina Mustafu.Mustafa se zagledao u neku djevojku iz Sokola.Uskoro su prosci otišli u Soko,i isprosili mladu.Dogovore se da svatovi krenu u prvi petak poslije Džume-namaza.I dok su se svatovi u petak okupljali, dođe haber da se mlada udaje u Vranoviće i da su već svatovi iz Vranovića stigli u Soko.Uskomešaše se svatovi okupljeni u avliji Osmanovoj,i nije trebalo puno da neko ne predloži da se krene u Vranoviće ,da se sačekaju svatovi i otme mlada.Mustafa je zadio sablju za pojas i zatražio od prisutnih da se raziđu,a on sam je krenuo prema Vranovićkim njivama.Za njim su krenuli šest braće i Amidza Ahmet.Sačekali su Vranovićke svatove na nekoj livadi i krenula je bitka u kojoj su braća Šestani uspjeli oteti mladu i dovesti kući.U tom sukobu najgore je prošao amidža Ahmet koji je rukama uspio uhvatiti sablju, kojom je neki od Vranovićkih svatova krenuo na njegovu glavu.Nakon toga ranjavanja je ostao invalid u šaku ,koja mu je ostala poslije većim dijelom ukočena.I dok su se svatovi ponovo počeli okupljati da proslave ženibu Mustafinu,Kuću su opkolile “zaptije”,kako je narod tada zvao naoružanu osmanlijsku policiju.
foto(zaptie-osmanlijska milicija)
Zaptije su pozvale svatove da se raziđu a Mustafu da vrati mladu i da se preda.Svatovi su se razisli,ali Mustafa je odbio da preda mladu,a uz njega su stali sva šestorica braće i Amidža.
Ubrzo je krenula bitka između braće i naoružanih zaptija ,pa nakon nekoliko pucnjeva braća su se povukla na čardak.Borba je potrajala još neko vrijeme i sva braća i amidža Ahmet odvedeni su o “štok” u Tuzlu,kako je narod tada zvao zatvor.Nakon što su ih odveli, na tavanskim daskama su se mogle vidjeti rupe od kuršuma,koje su još godinama svjedočile o tome sukobu.Ne prođe puno vremena a stiže haber iz Tuzle ,da su svi privedeni osuđeni na smrt vješanjem ispred Jalske džamije.
foto(Jalska Džamija u Tuzli)
Kad Osman primi haber ,on odmah ode u čaršiju kod Gračaničkog kadije sa kojim je imao jako dobre odnose i zamoli da pomogne ako ikako može.
Kadija mu reče da ide kući i da dođe za heftu kod njega,a on će vidjeti ima li kakve pomoći.Nakon što je prošla hefta ode Osman kod kadije i on mu reče,da uradi sledeće:
-“Osmane idi kući i zakolji najvećeg bibca,a onda uzmi još ćup meda i ćup pekmeza,pa to odnesi u kafanu koja se nalazi u blizini Jalske džamije,jer tu dolaze sve kadije na ručak i kahvu.Tu potraži Mehu kahvedžiju i samo mu to uruči,nemoj mu ništa objašnjavat niti ga išta pitaj,samo mu reci da je to donio Osman iz Lohinje.”
Posluša Osman kadiju,požuri kući pa prikupi sve ono što mu kadija reče,odmah se zaputi prema Tuzli,i učini sve po uputama koje je dobio.Prošla je otprilike još jedna hefta i svi zatočeni vratiše se kući.Mladu su zaptije vratili roditeljima u Soko.Priča se da se više nije ni udavala,a Mustafa se nikada poslije nije oženio.